Iz štam­pe je iza­šla no­va knji­ga dr Oli­ve­re Injac ,,Bez­bjed­no­sne stu­di­je i kul­tu­ra bez­bjed­no­sti” u iz­da­nju iz­da­vač­ke ku­će ,,Či­go­ja” iz Be­o­gra­da. Re­cen­zen­ti knji­ge su: prof dr Ra­do­van Vu­ka­di­no­vić, prof. dr Dra­gan R. Si­mić, prof. dr An­ton Gri­zold. Ured­nik iz­da­nja je prof. dr Če­do­mir Ču­pić. Knji­ga je na­sta­la na osno­vu di­je­la dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je „Kul­tu­ro­lo­ški aspekt me­đu­na­rod­ne bez­bjed­no­sti”, od­bra­nje­ne 2011. na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka UCG. Je­dan seg­ment raz­ra­de te­za iz­lo­že­nih u knji­zi spro­ve­den je to­kom stu­dij­skog bo­rav­ka u Evrop­skom cen­tru stu­di­ja bez­bjed­no­sti „Džordž Mar­šal” u Nje­mač­koj
U knji­zi su stu­di­o­zno sa­ku­plje­na sa­zna­nja i ide­je: na ko­ji na­čin i sa kog aspek­ta se u stu­di­ja­ma bez­bjed­no­sti po­zi­ci­o­ni­ra kul­tur­ni aspekt. U knji­zi je sin­te­ti­zo­va­no zna­nje o re­sur­si­ma kul­tu­re i efek­ti­ma u sa­vre­me­noj bez­bjed­no­sti; kul­tur­nim po­lji­ma i te­o­rij­sko-in­ter­pre­ta­tiv­nim okvi­ri­ma kul­tu­re; sim­bo­li­ci i kul­tu­ri me­đu­na­rod­ne bez­bjed­no­sti. Apo­stro­fi­ra­no je ne­ko­li­ko glav­nih ele­me­na­ta ko­ji se iden­ti­fi­ku­ju u ve­li­kom bro­ju ana­li­za kul­tu­re i za ovu pri­li­ku se bli­že od­re­đu­ju, po­put: kul­tur­nog obraz­aca, od­li­ka kul­tu­re, struk­tu­ra i sa­dr­ži­ne kul­tu­re i kul­tur­ne vri­jed­no­sti. Uka­za­no je da je kul­tur­ni obra­zac spe­ci­fič­ni­ji po­jam od kul­tu­re, jer se od­no­si na dru­štve­ne po­ja­ve ili na kul­tu­ru od­re­đe­nih dru­štve­nih gru­pa. Kul­tur­ne vri­jed­no­sti se naj­če­šće de­fi­ni­šu kao skup uvje­re­nja, mi­šlje­nja i sta­vo­va, ko­ja su pri­hva­tlji­va i sma­tra­ju se po­zi­tiv­nim, a u skla­du su sa vla­da­ju­ćim mi­šlje­njem. Autor­ka se vo­di­la ide­jom da uka­že i po­ja­sni kul­tur­ne obras­ce me­đu­na­rod­ne bez­bjed­no­sti , „kao i vje­rom da kul­tu­ra sa svo­jim on­to­lo­škim svoj­stvi­ma, mo­že sve pre­for­mu­li­sa­ti na bo­lje”, ka­ko je is­ta­kla u pred­go­vo­ru. Apo­stro­fi­ra­ju­ći oči­gle­dan pri­mjer, ulo­gu ko­ju kul­tu­ra ima kod sa­vre­me­ne bez­bjed­no­sti.
Slo­že­ni me­đu­na­rod­ni od­no­si, te­ro­ri­zam, ge­o­po­li­tič­ka, kul­tur­na, re­li­gij­ska i ci­vi­li­za­cij­ska pre­vi­ra­nja, uz pra­te­ću (sve)moć me­di­ja i glo­ba­li­za­cij­skih to­ko­va – uti­ču na neo­p­hod­nost sve­o­buh­vat­nog sa­gle­da­va­nja sa­vre­me­ne bez­bjed­no­sti. Bez­bje­d­no­sna pi­ta­nja se mo­ra­ju ši­ro­ko i mul­ti­di­sci­pli­nar­no sa­gle­da­va­ti. Ta­ko da i kul­tu­ra, uz dru­ge srod­ne obla­sti, po­sta­je je­dan od aspe­ka­ta in­ter­di­sci­pli­nar­nog pro­u­ča­va­nja stu­di­ja bez­bjed­no­sti. Iako su stu­di­je bez­bjed­no­sti du­go pred­sta­vlja­le pod­di­sci­pli­nu i iz­u­ča­va­le se u okvi­ru me­đu­na­rod­nih od­no­sa, usled kom­plek­snih sa­vre­me­nih pro­ble­ma – iz­ra­sle su u po­seb­nu di­sci­pli­nu ko­ja se mo­ra mul­ti­di­sci­pli­nar­no i si­ner­get­ski sa­gle­da­va­ti. Ta­ko da se pred­met tra­di­ci­o­nal­nih stu­di­ja bez­bjed­no­sti sa voj­nog aspek­ta pro­ši­rio i na no­ve di­men­zi­je, po­put: eko­no­mi­je, po­li­ti­ke, eko­lo­gi­je, dru­štve­nih pi­ta­nja, i ne ma­nje zna­čaj­nog – kul­tu­re. Da­nas je za­stu­plje­na do­mi­nant­ni­ja kul­tur­na kon­cep­ci­ja bez­bjed­no­sti, jer bez­bje­d­no­sna kul­tu­ra kao di­sci­pli­na, do­bi­ja na zna­ča­ju, i do­pri­no­si me­đu­sob­nom ra­zu­mi­je­va­nju bez­bje­d­no­snih ak­te­ra i pru­ža smjer­ni­ce za upra­vlja­nje pro­ce­si­ma sa­vre­me­ne bez­bjed­no­sti. Kul­tu­ra ima re­sur­se za kon­stru­i­sa­nje or­ga­ni­zo­va­nih stra­te­gi­ja ak­ci­je.
U knji­zi je is­tak­nut i stra­te­ški pri­stup u ge­o­po­li­ti­ci, kon­cept me­ke mo­ći, a što pod­ra­zu­mi­je­va po­se­ban set mje­ra za­sno­van na kul­tu­ri, vri­jed­no­sti­ma i ide­ja­ma, ko­je tre­ba da dje­lu­ju na ne­či­je po­na­ša­nje. Kul­tu­ra je zbog struk­tu­ral­ne po­ve­za­no­sti sa ostva­ri­va­njem mo­ći, za­stu­plje­na u stra­te­gi­ja­ma bez­bjed­no­sti ključ­nih za­pad­nih ak­te­ra. Kul­tu­rom se de­ter­mi­ni­šu mo­de­li raz­li­či­tih bez­bje­d­no­snih iza­zo­va, po­put te­ro­ri­zma, vjer­skog fun­da­men­ta­li­zma ili pak, kul­tur­nih kon­fli­ka­ta. Se­ku­ri­ti­za­ci­ja pod­ra­zu­mi­je­va na­gla­ša­va­nje zna­ča­ja ne­kog fe­no­me­na, po­ja­ve ili pro­ble­ma sa aspek­ta bez­bjed­no­sti.
Ka­ko u za­klju­č­ku dr Injac is­ti­če: „Ana­li­za kul­tu­re bez­bjed­no­sti po­ka­za­la je da se ona mi­je­nja, ali i da mo­že da mi­je­nja, ka­da se ele­men­ti kul­tu­re ko­ri­ste sa plan­skom na­mje­nom”. Jer shod­no svo­jim svoj­stvi­ma, kul­tu­ra ima sim­bo­lič­ku vri­jed­nost za bez­bjed­nost, ko­ja se ogle­da naj­ma­nje u tri di­men­zi­je: kul­tu­ra kao stra­te­ški re­surs, kao in­stru­ment i kao si­stem. Ma­da pi­sa­na is­klju­či­vo na osno­vu za­pad­nih na­uč­nih do­me­ta, is­tra­ži­va­nja, stra­te­gi­ja i po­gle­da na me­đu­na­rod­nu bez­bjed­nost - ova vri­jed­na knji­ga pred­sta­vlja ko­ri­sno šti­vo za oblast bez­bje­d­no­snih stu­di­ja u re­gi­o­nu i ši­re. Ovom svo­jom dru­gom knji­gom, uz pret­hod­nu ,,So­ci­o­lo­ški aspek­ti sa­vre­me­nog te­ro­ri­zma u Evro­pi”, dr Oli­ve­ra Injac se sa pra­vom vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­ra u aka­dem­skim, pro­fe­si­o­nal­nim i bez­bje­d­no­snim kru­go­vi­ma u re­gi­o­nu i ši­re, o če­mu go­vo­re i broj­ne uspje­šne pre­zen­ta­ci­je, pre­da­va­nja, iz­la­ga­nja na kon­gre­si­ma i uče­šće na zna­čaj­nim evrop­skim i svjet­skim sku­po­vi­ma iz obla­sti bez­bjed­no­sti i me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Na­uč­na, struč­na i la­ič­ka jav­nost će pre­po­zna­ti ulo­že­ni trud, vri­je­me i zna­čaj vri­jed­no­sti jed­ne ova­ko kva­li­tet­ne i sve­o­bu­hvat­ne stu­di­je ,,Bez­bjed­no­sne stu­di­je i kul­tu­ra bez­bjed­no­sti” - ko­ja te­ži i uspi­je­va da is­tak­ne ulo­gu kul­tu­re u ob­li­ko­va­nju bez­bje­d­no­sne pa­ra­dig­me u 21. vi­je­ku.
dr Ra­den­ko Šće­kić